{"id":134,"date":"2024-07-01T09:18:31","date_gmt":"2024-07-01T09:18:31","guid":{"rendered":"https:\/\/jelenacustic.com\/?p=134"},"modified":"2024-07-26T07:31:58","modified_gmt":"2024-07-26T07:31:58","slug":"o-granicama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/jelenacustic.com\/?p=134","title":{"rendered":"O granicama"},"content":{"rendered":"

Sigurno ste i sami primetili da se neke teme vi\u0161e obra\u0111uju na mre\u017eama, i da je jedna od onih koju naj\u010de\u0161\u0107e vi\u0111ate \u2013 tema granica. Nije neobi\u010dno \u0161to se o njima toliko pi\u0161e i razmi\u0161lja, jer jesu izuzetno va\u017ene za sve nas, s obzirom na to da nas odre\u0111uju na svim \u017eivotnim poljima. Kao i svaki pojam, one mogu biti zdrave i nezdrave. Tako\u0111e, mogu biti difuzne, rigidne ili fleksibilne.<\/p>\n

Ono \u0161to je specifi\u010dno i \u010desto u upotrebi, jesu saveti koji bi trebalo da vam pomognu da postavite granice. Na\u010din na koji se u psihoterapijskom radu sa svojim klijentima bavim ne podrazumeva savetovanje u pravom smislu te re\u010di, ali svakako obuhvata i predloge, ideje i smernice za razmi\u0161ljanje. No, \u010dini se da sa nekim \u017eivotnim izazovima to ide lak\u0161e, i da se predlozi mogu preispitati i prilagoditi sopstvenom kontekstu, te vrlo dobro iskoristiti za neke situacije. Kad su granice u pitanju, \u010dinjenica je da ide te\u017ee, i to vidim i kroz rad sa klijentima, ali i u svakodnevnim razgovorima. Ljudi \u010desto dobro barataju teorijskim znanjem i ta\u010dno znaju \u0161ta treba da primene, ali ipak u tome ne uspevaju.<\/p>\n

Za po\u010detak, uvek je dobro znati o \u010demu konkretno i ta\u010dno govorimo, koji god da je pojam u pitanju. Tek kada jasno defini\u0161emo pojam, mo\u017eemo krenuti dalje, u smeru koji vodi ka integraciji znanja u svakodnevni \u017eivot.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Granice su, najjednostavnije re\u010deno, mesto gde zavr\u0161avamo mi, a po\u010dinju drugi. Ovo \u201edrugi\u201c podrazumeva sve \u0161to nas okru\u017euje. Svakako granice obuhvataju i jedan deo nas samih \u2013 to je ono \u0161to se, \u010dini mi se, \u010desto zaboravlja ili zanemaruje, a odnosi se na na\u0161e unutra\u0161nje sadr\u017eaje (emocije, misli, senzacije itd). Dakle, sve \u0161to mo\u017eete da asocirate u okviru pojma \u2013 ograni\u010denje, odnosi se na psiholo\u0161ke granice, a one podrazumevaju, svakako, za\u0161titu \u2013 emocionalnu, psiholo\u0161ku, ali i fizi\u010dku.<\/p>\n

Granice nisu neprobojni zidovi, koje u\u010dite da sagradite, i jednom kad to nau\u010dite, postavite temelje, i sagradite bedeme, posao je zavr\u0161en. Naprotiv. Granice su jednako \u017eive , koliko i vi sami. One su onakve kakvi ste vi. One su deo vas. Nekim danima \u0107e vam biti potrebne \u010dvrste, rigidne, neprobojne, a nekim danima \u0107ete primetiti da vam te\u0161ko ide, kao nikada niste \u010duli uop\u0161te za pojam, a kamoli nau\u010dili da baratate njim. To je sasvim normalno. Postavljanje granica je celo\u017eivotni proces, koji savladavamo svaki put kad prolazimo neko novo iskustvo. A novo iskustvo mo\u017ee zna\u010diti da je neka situacija sli\u010dna, ali mi tog trenutka nismo isti kao \u0161to smo bili u takvoj situaciji ranije. Jednostavno, mo\u017eemo biti umorni, dekoncentrisani, preoptere\u0107eni, u stresu… to je sasvim dovoljan razlog da funkcioni\u0161emo na potpuno druga\u010diji na\u010din. Samim tim, u takvim trenucima, ima\u0107emo i pote\u0161ko\u0107a u postavljanju granica.<\/p>\n

Ve\u010dito pitanje \u2013 znam sve o tome, ali ipak ne uspevam, kako je to mogu\u0107e? \u2013 vra\u0107a nas na \u010dinjenicu da kognitivno znanje, raspolaganje informacijama, nije dovoljno, i da postoje oni nevidljivi procesi koji se odigravaju u nama, koje ni sami \u010desto ne registrujemo.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da je primarna porodica osnov svih znanja sa kojim polazimo u \u017eivot, jasno je da se u okviru nje sti\u010du prva saznanja i o granicama. Setite se svog odrastanja i razmislite \u2013 \u0161ta vam je bilo dozvoljeno, a kakve su zabrane postojale? \u010cega je bilo vi\u0161e? Koliko je bio bogat dru\u0161tevni \u017eivot va\u0161e porodice? Koliko ste imali prostora za li\u010dne \u017eelje i ideje, a koliko ste morali biti poslu\u0161ni, tihi, prilagodljivi? Da li su postojala neka pre\u0107utna pravila, teme o kojima se ne govori, ili je atmosfera bila prijatna i otvorena, moglo se pri\u010dati o svemu? Koliko ste imali prostora za sebe, za svoje potrebe, za gre\u0161ke? da li ste imali samo svoje vreme, kada ste sigurni da vam niko ne\u0107e smetati, ali i vreme koje provodite sa ostatkom porodice?<\/p>\n

Mnogo je toga \u0161to direktno uti\u010de na to kakva smo uverenja o granicama poneli u \u017eivot iz primarne porodice, a ova uverenja su povezana i sa time kakvu smo sliku o sebi formirali u odnosima sa roditeljima. Da li verujemo da na ne\u0161to imamo pravo \u2013 u ovom kontekstu \u2013 pravo na postavljanje granica.<\/p>\n

Ono \u0161to je posebno va\u017eno jeste pitanje kako izbegavate postavljanje granica, a drugo \u2013 kako reagujete kada su va\u0161e granice probijene.<\/p>\n

Ako je atmosfera odrastanja nalagala preterano prilago\u0111avanje u okviru porodi\u010dnog sistema, sasvim je izvesno da su vam granice difuzne, nejasne, i ste \u010desto preplavljeni ose\u0107ajem bespomo\u0107nosti, da nemate jasan uvid u sopstvene potrebe, i da ste onu zdravu agresiju potisnuli.<\/p>\n

Da bismo bili spremni da lako postavimo granice drugim ljudima, pre svega je potrebno da umemo da postavimo svoje unutra\u0161nje granice. Da razumemo \u0161ta one za nas zna\u010de, i na kom su mestu u datom trenutku, te da vidimo gde bismo voleli da budu. Ovo je potpuno obrnut i zna\u010dajno slo\u017eeniji proces od onog uveliko poznatog \u2013 jednostavno, recite \u201ene\u201c. Da umete da ka\u017eete \u201ene\u201c, ne bi vam bio potreban niko da vam da takav savet. Re\u0107i \u201ene\u201c (u bilo kom obliku) apsolutno nije lako kao \u0161to deluje. Jer da je tako, pri\u010da o granicama ne bi bila tako \u010desta tema. Upoznati sebe i sopstvene potrebe prvi je korak na putu koji se zove \u2013 uspostavljanje zdravih granica. kako uop\u0161e mo\u017eete graditi ku\u0107u, ako ne znate \u0161ta vam je od prostorija potrebno, i \u010demu \u0107e koja prostorija da slu\u017ei. Tek kada znate to, mo\u017eete u\u0107i dalje u razmi\u0161ljanje o tome koje \u0107ete materijale za zavr\u0161nu obradu primeniti, koju paletu boja itd. Tako isto je i sa granicama. Tek kada sebe upoznate, kad znate \u0161ta vam je potrebno, i kad se oslobodite ose\u0107anja krivice zbog toga \u0161to imate svoje potrebe i te\u017eite njihovom zadovoljenju, postavljanje zdravih granica bi\u0107e posao koji \u0107ete raditi spontano, gotovo bez imalo napora.<\/p>\n

Prvi nivo bi\u0107e postavljanje unutra\u0161njih granica. \u0160ta to zna\u010di?<\/p>\n

Unutra\u0161nje granice postaju deo spolja\u0161njeg okru\u017eenja, kao va\u0161 \u0161tit, po principu \u2013 \u0161to unutra, to napolju. Podizanje svesnosti o sebi, na\u010dinima na koji funkcioni\u0161ete i \u0161ta vam to donosi u \u017eivotu, doprine\u0107e i tome da sve bolje razumete da je potrebno da sebi vi\u0161e ne dozvoljavate neke stvari. I, naravno, da neke druge sebi odobrite, uz razumevanje da na to imate pravo. Prave\u0107i polako balans izme\u0111u sopstvenih potreba i zahteva iz okru\u017eenja koje ste u sebe uneli, i njima se povinovali, u\u010dite da se autenti\u010dno postavljate u \u017eivotnim situacijama. Onako kako vi to birate da radite, a ne kako bi neko drugi \u017eeleo (mama, tata, sestra, kolega, \u0161ef itd). naravno, ovde ne mislim na destruktivno opiranje dru\u0161tvenim normama, nego o jednom jasnom ose\u0107aju \u0161ta je dobro za vas, iako se mo\u017eda neko drugi, vama blizak i va\u017ean, sa time ne bi slo\u017eio. Sa druge strane, postaviti sebi granicu u razli\u010ditim situacijama koje prepoznajete kao okida\u010de afektivnih reakcija, tako\u0111e je va\u017ena ve\u0161tina. Ovo podrazumeva emocionalnu pismenost \u2013 da znate da prepoznate i imenujete svoje emocije. Sama svesnost o tome \u0161ta ose\u0107ate, bi\u0107e prvi korak ka tome da nau\u010dite da postavite \u201ebranu\u201c svojim emocijama, kako vas ne bi preplavljivale. Direktna posledica ovoga bi\u0107e poja\u010dano samopouzdanje, jer \u0107ete se ose\u0107ati kompetentno i zna\u0107ete da imate ve\u0161tinu vladanja sopstvenim emocijama \u2013 odnosno \u2013 sobom.<\/p>\n

Iako deluje kao da smo temu granica ostavili negde iznad u tekstu, sve ovo itekako je povezano upravo sa njom. Dovoljno je da shvatite da postavljanje zdravih granica po\u010dinje iznutra, to je posao koji svaki \u010dovek mora da zavr\u0161i prvo sam sa sobom. Tek onda mo\u017eemo da pre\u0111emo na slede\u0107i nivo, a to je odnos sa drugima i pitanja \u2013 \u0161ta dozvoljavam ili ne, \u0161ta mi prija ili ne, \u0161ta \u017eelim, \u0161ta mi je potrebno, \u0161ta mi smeta itd.<\/p>\n

Zdrave granice su izraz ljubavi prema sebi, ali i drugima, one nas \u0161tite od pozleda, ali \u0161tite i druge, od na\u0161eg besa, koji je uvek posledica ose\u0107aja da su nam granice probijene.<\/p>\n

Ono \u0161to niste nau\u010dili kao dete u svojoj porodici, mo\u017eete nau\u010diti kao odrasla osoba, na psihoterapiji, a ako tako odlu\u010dite, to zna\u010di da preuzimate odgovorost za sopstveni \u017eivot i sopstvenu sre\u0107u.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kako \u0107ete prepoznati kakve su vam granice?<\/p>\n

Tako \u0161to \u0107ete pogledati u sebe i zapitati se:<\/p>\n